Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Aktiva i pasiva". Rad ima 7 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



Seminarski rad:

„Aktiva i pasiva“

Beograd, 2009.

SADRŽAJ

1. UVOD

Bilans stanja je „snimak“ finansijskog položaja preduzeća određenog dana. Banka treba da vodi računa o tome da je bilans stanja izložen svakodnevnim promenama. Zbog toga treba da raspolaže najnovijim bilansom stanja, za koji je izvržena revizija i kojim raspolaže rukovodstvo preduzeća.

Bilans se sastoji od dva dela:

aktive i

pasive

Aktivu čini sva imovina preduzeća: zgrade, mašine, automobili, novac....., odnosno sva sredstva, dok pasivu čine svi izvori sredstava. Ona pokazuje odakle preduzeću imovina – koji deo imovine je finansiran sopstvenim novcem, a koji deo pozajmljenim novcem (kreditima).

Pasiva predstavlja deo T-bilansa bankarskog poslovanja. To je zbir svih depozita u okviru banke (pri tumacenju makroekonomije to je u okviru celog bankarskog sistema). Ti depoziti su rezultat štednje u bankama, građana i privrednih subjekata (privrede).

T-bilans - Predstavlja bilans odnosa aktive i pasive banke. Obe strane (aktiva i pasiva), međusobno moraju biti jednake. Pasivu cine depoziti građana i privrede u banci, dok aktivu cine krediti koje banka nudi i obavezne rezerve.

2. BILANS STANJA

Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna. Drugim rečima, bilans stanja predstavlja prikaz stanja sredstava i njihovih izvora na određeni dan, izražen u novcu. On je dvostrani prikaz sredstava preduzeća sa dva aspekta. Sredstva po funkciji ili nameni u procesu reprodukcije obrazuju aktivu, a izvori sredstava ( vlasništvo, pripadnost, poreklo ) obrazuju pasivu.

Na levoj strani, u aktivi, iskazuju se konkretna sredstva, sredstva po sastavu i funkciji, a na desnoj strani, u pasivi, iskazuju se izvori, tj. način pribavljanja ovih sredstava. Glavne kategorije sredstava koje se svrstavaju u aktivu su: stalna imovina (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugoročni finansijski plasmani), zalihe, kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani. Glavne grupacije izvora sredstava su: kapital (osnovni kapital, rezerve i neraspoređeni višak prihoda - dobitak), dugoročna rezervisanja i obaveze (dugoročne i kratkoročne).

Bilansne pozicije iskazuju u bilansu izdvojeno vrednost svake kategorije sredstava i izvora sredstava. Pošto svako sredstvo ima svoj izvor, osnovna formalna karakteristika bilansa stanja je bilansna ravnoteža. Ona se ogleda u tome što je vrednost svih pozicija na levoj strani iskazanih u aktivi jednaka vrednosti svih pozicija iskazanih na desnoj strani bilansa u pasivi, odnosno osnovna bilansna jednačina može se prikazati odnosom:

aktiva = pasiva,

što izražava kvantitativnu ravnotežu leve i desne strane bilansa.

Ako bilans stanja nije u ravnoteži, bilans praktično i ne postoji. Ukoliko finansijski rezultat nije raspodeljen, on se iskazuje u bilansu stanja, čime se uspostavlja ravnoteža između aktive i pasive. Pozitivan finansijski rezultat, koji predstavlja višak aktive nad pasivom, iskazuje se u pasivi, dok se negativan finansijski rezultat iskazuje u aktivi, jer predstavlja manjak aktive prema pasivi.

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]